Od 8. godine treniram borilačke veštine, i uvek sam to radio da bih mogao da pomognem drugima više nego u cilju samoodbrane. Sa 15. godina sam išao u grad da se nadjem sa drugarom i u poprilično prometnom delu grada sam video dečka i devojku (stariji od mene najmanje 5 godina) kako se svađaju.
U jednom trenutku dečko je udario devojci šamar, toliko jako da ju je oborio i potekla joj je krv na nos. Zaleteo sam se na dečka, gurnuo ga iz
sve snage i napravio mu polugu na laktu i polomio mu ruku. Ustao sam i nastavio dalje, nisam se čak ni okrenuo. Narednih pola sata sam se tresao od nervoze, adrenalina i straha.
Najviše me je pogodilo to što u prepunom delu grada niko nije ni prstom maknuo, već su svi nastavili dalje kao da se ništa nije ni desilo. Da sam bio nešto stariji, godina tog dečka, imam osećaj da bi ga tukao do smrti. Prosto ne mogu da trpim nasilje nad ženama ili slabijima.
Nema komentara:
Objavi komentar