Radim kao učiteljica i prvi dan sam pitala prvačiće da svako kaže jednu rečenicu na temu MAMA. Bilo je raznih rečenica, dost i istih, ali rečenica jedne učenice mi je ostala posebno zanimljiva, a glasila je JA VOLIM SVOJU MAMU NAJVIŠE NA SVIJETU I JEDVA ČEKAM DA JE PONOVO VIDIM.
Pitala sam je , a gdje je to otišla tvoja mama, pa je ne možeš dočekati da vidiš. Tada je ustala iz klupe došla do prozora i svojim prstićom uprla ka nebu rekavši, TATA KAŽE DA JE GORE I DA SE TREBAM SAMO MALO STRPITI I PONOVO ĆEMO BITI SVI ZAJEDNO.
Vratila se do svoje klupe i sjela, osjetila sam kako mi suza klizi niz obraz, jednostavno sam ostala bez komentara, nisam znala šta da kažem, kako da joj se obratim. Kako je život okrutan…
Nema komentara:
Objavi komentar